Velika Britanija

Vratili smo se sa još jednog predivnog putovanja koje je trajalo tačno 25 dana, od 23/06/2018 do 16/08/2018 god. Pošto ja nisam neki pisac pokušaću sa ovim putopisom da pomognem ljudima koji će otići do Velike Britanije i obići mesta kojie smo mi posetili. Neću da vam pišem gde otići i šta videti u Engleskoj i Škotskoj jer to možete pronaći svuda na netu, ovo je putopis sa savetima kako da bezbedno i jeftino prođete kamperom i skuterom po Velikoj Britaniji, uzduž i popreko.

Pa krenimo redom,

Na put smo krenuli 23/06/2018 pre podne kada smo se naspavali i popakovali još neke sitnice, kao što je hladna hrana i piće. Plan je bio da dođemo do Calaisa do 26/08/2018 u 01,50h (odmah posle ponoći) kada nam kreće trajekt za Englesku. To je tri dana i dve noći putovanja. Beograd - Calais po ViaMichelin-u ima 1933km i 22h52min. Ukupno 1564km autoputa. Ja nikada ne vozim kroz Mađarsku autoputem jer je putarina za kampera 20 eura i to je u mojem slučaju uvek u jednom pravcu jer vinjeta traje 10 dana a ja sam uvek na putu više od deset dana. Tih 370-380km ja prevezem da dva sata duže i ostane mi 20 eura po pravcu. Inače putevi u Mađarskoj su fenomenalni i može da se vozi 90km/h a ja toliko vozim i na autoputu pa tih 2 sata i nisu 2 sata nego jedan sat duže. Deonica lošeg puta je od naše granice nekih 50-tak km gde su naselja pa imate vožnju po tim selima brzinom od 50km/h. Posle je sve dobar put i naselja na 20-tak kilometara i tako sve do blizo Austrijske granice gde su naselja opet češća. Uglavnom isplati se malo vremena za 40 eura. Ulazak u Austiju i kupovina vinjete jer je 9 eura (isto kao za automobil). Kroz Austriju ima 340km autoputa ali se mnogo više isplati ići autoputem za 9 eura nego ići preko bezbroj sela i kružnih tokova, još kada se uzme da je Austrija alpska zemlja i da se penjete i spuštate po daleko većim planinama nego autoputem onda će te doći do zaključka da je daleko jeftinija vinjeta nego gorivo koje će te više potrošiti. Inače kroz Austiju možete voziti 100km/h regionalnim putevima. Da se vratim na naš put, tri dana za 1933km je 611km/dan. Pa sam iz tog razloga morao da vozim malo duže i malo brže kako bih bio na vreme na trajektu. Prespavali smo na granici Nemačke i Austrije negde oko 850km vožnje za taj dan bio je rekord koji smo odvozili za jedan dan. Plan za sledeći dan je bio Luxemburg, udaljen 680km. Luxemburg smo odabrali da bi kupili gorivo i tompuse jer su jeftiniji neko kod nas a gorivo je najeftinije u Evropi pa tu svi sipaju gorivo. Tu su najveće pumpe koja sam ja video na svojim putovanjima. Gorivo je koštalo 1,19eura za litar dizela. Rezervoar 90litara plus 60 lit u kantama ukupno 150 litara za otprilike 1700-1800km vožnje. Gorivo u Francuskoj je 1,5 eura a u Engleskoj 1,31 funte. Zadati cilj je ostvaren, kasno uveče smo stigli u Luxemburg sipali gorivo i legli da spavamo. Samo da kažem da Nemačka, Luxemburg i Belgija nemaju vinjete ili drumarine pa možete voziti i autoputevima ako želite. Sledeća deonica je od Luxemburga do Calais ili Kale, to je oko 400km pa ne predstavlja veliki problem imali smo vremena da svratimo i provozamo se kroz Lil u Francuskoj i da ja kupim adrenalinske inekcije jer sam alergičan na ubod ose. Tamo su dosta jefrinije, dobijete dve inekcije i traju dve godine. To je informacija za ljude koje muče isti problemi kao i mene. Oko 21h30min stigli smo u luku i otišli pravo da se čekiramo za naš trajekt. Pošto smo došli mnogo rano službenica nam je ponudila da doplatimo 60eura i da se ukrcamo u 22sata ili da besplatno sačekamo do 22h50min i da se tada ukrcamo, što smo mi sa oduševljenjem prihvatili. Imali smo sat ipo za kaficu, pivce, večeru i tuširanje. Sledeće našta smo naišli je Britanska carinska kontrola. Prvo policija i neka nova službenica koja je izgleda prvi put videla Srpski pasoš, mnogobrojna pitanja od koliko ostajete, gde idete, da li imate nekakve rezervacije, da li imate prijatelje i rođake u Engleskoj, pa do toga koliko novaca imate, koliko zarađujete, šta radite, da li vam firma radi i dok ste vi na putu i ko upravlja sa firmom. Iz iskustva znam da nikada ne treba lagati tu imigracionu policiju jer ako vas uhvate u nekakvom raskoraku onda je to automatska zabrana ulaska bez obzira što imate vizu. Njoj je bilo čudno što sam joj rekao da ne znam kada ću se vratiti i da to zavisi od toga koliko nam lepo bude a negde izmeđi 15 i 20dana. Onda sam joj rekao da nemam nikakvu rezervaciju i da vozim udobnu i komfornu kuću sa sobom i da nemam nikakve prijatelje i rodbinu u Engleskoj. Nakon konsultacija sa šefom i skeniranja vize i pasoša prošli smo njih i naišli na carinike koji su želeli da vide sve. To je prvi put za sva naša putovanja da je policajac tražio da skinem krevet da vidi šta je pozadi jer zadnja vrata ne mogu da se otvore jer stoji skuter odmah do njih. Sreća naša da nije video kante sa gorivom jer bi to bio veliki problem. I to smo prošli i stali u red za ukrcavanje, linija 219 od 600-tinak koliko postoji na terminalu. Ceo grad koji ima putokaze koje pratite i tražite svoju liniju za ukrcaj. Što se tiče vožnje preko Lamanša onda je to najeftinije uraditi trajektom, vožnja traje sat i 30min. Ja sam platio trajekt 60eura u jednom pravcu i cene su daleko jeftinije u periodu od 01 od 04h noću. Svaki drugi termin je od 100 do 120 eura. Tunel neću ni da spominjem jer je karta u jednom smeru od 220 do 450eura. Vožnja prođe relativno brzo jer smo mi bili u frišopu sat vremena a ostalo vreme se prošetali po brodi i to je to. U luku Dover smo stigli u 11h30min.po lokalnom vremenu i odmah krenuli na krajnje odredište koje sam pronašao na Google Earth. To je jedan kružni tok koji ima zelenila i malo je zaklonjen od pogleda prolaznika, nalazi se tačno 7km od Tauer mosta i neposredno pored stanice metroa. Ja sam sada ubeđen da je to najbliže mesto centru Londona a da je besplatno. Oko 01h smo stigli do parkinga i legli da spavamo. Lokacija na kojoj se nalazi mesto za parking je 51*30`30.63“N i 0*00`49.48E pored Gradskog aerodroma i na 500met od O2 arene. Ujutru kada smo se probudili iza nas je bilo parkirano desetak vozila koje je sve zagradio auto koji je poslednji došao. Tu Englezi koji stanuju van Londona dolaze kolima, tu parkiraju i odatle metroom odlaze u centar na posao. Svi dolaze i odlaze u isto vreme pa se tako i parkiraju bez ikakvog problema. London, osam celih dana smo odredili za obilazak i to nije bilo dovoljno.

Plan puta je bio takav da dođemo u London po relativno lepom vremenu, tako da smo uhvatili par dana „nezampamćene“ vrućine u Londonu. To je bilo 3 ili 4 dana da bih na sredini četvrtog dana udario takav pljusak da su se i Englezi „iznenadili“. Što se vremena tiče, obavezno kišobran ili kabanice nositi sa sobom, kakvo god da je jutro i kakva god da je vremenska prognoza. Nisu se baš proslavili kada sam ja kontrolisao i gledao vremensku prognozu tih par dana.

Dosta sam putovao po svetu ali ovakvu saobraćajnu kulturu nisam nigde video. Doduše nisam video ni toliko kamera što snimaju brzinu, trake za buseve i raskrsnice pa je to možda razlog tako pedantne i sigurne vožnje. Za mene je to bio veliki izazov, prvo vožnja levom stranom, zatim motor u neverovatnoj gužvi, pa moram da gledam brzinu i da preračunavam milje u kilometre,da gledam u saobraćajne znakove i žute kutije sa radarima, da gledam u navigaciju gde idem i na kraju da pogledam okruženje gde se nalazim jer je to prvenstveni cilj svakog putovanja. Nije bilo lako i ne znam koliko sam kazni nakupio ali mislim da je iskustvo ludo i nezaboravno. Radari se nalazi na 300-400metara jedan od drugog kako se približavate centru. Svaki radar je obavezno obeležen sa znakom ispred njega, belim prugama na kolovozu iza kamere (kamere uvek snimaju zadnji deo vozila) i velikim žutim kutijama. Sve ovo vam nije potrebno ako vozite iza nekog jer ja nisam video nikog da nije malo prikočio ispred radara i tako prilagodio brzinu kretanja. Doduše niko tamo ne divlja ali brina od 30 milja ili 48 km je mala za 3 saobraćajne trake. Vožnja autoputevima je priča za sebe. Svi autoputevi su omeđeni crvenim i plavim katadiopterima, plavi označavaju da imate nekakav ulaz ili izlaz sa autoputa. Brzina je ograničena na 70 milja ili 112km/h. Frekvencija saobraćaja na autoputi M6 je veća nego na Nemačkim autoputevima. Autoputevi imaju uglavnom 3 trake a taj M6 ima 4 trake i on se na jednom delu naplaćuje ali ja tačno ne znam na kom jer me je navigacija izbacila sa autoputa a kasnije nisam hteo da se vraćam na njega jer su predeli kojima smo prolazili nezaboravni. Svi autoputevi su besplatni. Na autoputevima kada date migavac da se uključite na njega ili da se prestroite ne postoji mogućnost da vas prvi auto ne pusti, to je pravilo koje nisam video da je neko prekršio. Nismo naleteli na zastoje kakvi se viđaju po Zapadnoj Evropi a naleteli smo noću na deo puta koji se sužava sa 4 trake na jednu kolovoznu traku sa frekvencijom saobraćaja u tom trenutku kakva nije viđena na autoputu u Srbiji. Sve je jasno i „glasno“ obeleženo po par kilometara pre bilo kakvog potencijalnog zastoja. Prosto zapanjujuće. Isto tako je sveobeleženo i po Londonu. Od turističkih atrakcija pa do oznake na pešačkom prelazu „pogledaj desno“ i do svakog parking mesta za koga je namenjeno. Parking je priča za sebe i teška je za poverovati. Motori se parkiraju isključivo na ulici na mestima predviđenim za parkiranje solo motora. Tih mesta nema mnogo i teško se nalaze slobodna mesta. Nikako ne smete da parkirate na crtu ili izvan crte kojom je obeležen taj parking. Parking je besplatan osim u Westminsterskoj regiji gde se naplaćuje parking za motore i tamo ima dovoljno mesta da parkirate motor. To je i najatraktivniji deo Londona. Parking košta 1 funtu i može se platiti preko aplikacije i viza kartice. Ako se pomerite na sledeći parking onda vas to opet košta funtu i sve tako redom. Zato je najbolje da parkirate na jedno mesto i put pod noge jer ostalo sve je daleko sporije. Svi motori su vezani sa disklokom i lancima, tako da sam i ja to praktikovao, i prednji i zadnji točak. Nisam video da je neko parkirao mator van tog parkinga ili ne daj bože na trotoaru. Prva dva dana to je bio šok za mene jer stvarno to nisam video nigde gde sam vozio motor. Moram da navedem cenu parkinga za automobil koji sam video kada smo otišli u posetu Londonskom Zoo vrtu. Cena za ceo dan je bila 65 funti a ako ste posetilac Zoo vrta onda je cena 40 funti.